Nije baš jednostavan taj osećaj kad se ti trudiš da promeniš neke stvari kod sebe, a drugima (iz tvoje blizine) to i ne pada na pamet. Nije lako kad tvoju odluku da radiš na sebi ne prati bar još jedna takva, bilo koga iz tvog okruženja, pa makar i tvog kućnog ljubimca. A pomalo je tužno kad tvoj rad na sebi ne prate aplauzi tvojih bližnjih, nego naprotiv, oni to jedva i da primete. A tek kako je mučno kad ti kažu da je taj rad efektan tek ako prihvatiš da to činiš - bez očekivanja.
Ali, treba li, kada već odlučiš da i to poštuješ,
da onda o tome (za)kokodačeš kao koka kad snese jaje, a sve u duhu današnje
sveopšte samopromocije? Verovatno će o ovom ne baš tako jednostavnom pitanju
svako imati da kaže bar nešto kritički, nesumnjivo pametno i korisno. I slutim
da će mišljenja biti poprilično suprotstavljena (mome).
Ali evo, usudiću se da kažem, pa makar me proglasili i potpuno
staromodnim, da je takvo „kokodakanje“ višestruko riskantno.
Pa da razjasnimo...
1. Ako
to (na sebi) radiš iskreno, onda za primarni cilj valjda imaš ne da bi (to) drugima
– što pre - pokazao i dokazao, nego to činiš za svoju ravnotežu, za svoje dobro,
koje će se potom, uz adekvatno strpljenje, neminovno odraziti i na poboljšanje
kvaliteta odnosa sa drugima.
2. Ako
o tome, međutim, zakokodačeš prerano, u bilo kojoj fazi postojećeg disbalansa,
tj. svoje nedovršenosti, to je kao kad bi koka zakokodakala i pre nego što jaje
zaista ugleda svetlost dana, a to svakako neće valjati, jer jaje na kraju možda
i ne bude sneseno, ili i bude, ali u ko zna kojem i kakvom obliku.
3. Sa
preteranim kokodakanjem, naročito kad ga prati loš izbor publike koja će ga slušati,
stvari tek dobijaju loš odjek, a ambijent za koncentrisan i posvećen rad postaje
sve neadekvatniji. Te su „jaja“ opet neizvesna i/ili deformisana.
Dosta puta sam čuo duhovite kritičke izjave na temu
preteranog isticanja ove teme. Ali me ovog puta nisu one inspirisale.
Dosta puta sam i sam bio deo „izabrane“ publike za
nečije „kokodakanje“ o tome. Ne, nije mi prijalo. Ali ni to nije moj šlagvort.
Nedavno sam čuo divnu izjavu jednog mudrog čoveka,
koji je (izabranoj) publici, u kojoj je bilo dosta onih koji „rade na sebi“,
rekao sledeće: sve te vaše poruke i pouke o duhovnosti ja sam, eto, našao u
Bibliji, samo malo drugačije formulisane. Ali, o tome ne volim mnogo da pričam.
Meni je dovoljno da ih živim.
Njegov osmeh bio je opušten i nenametljiv. Baš kao i
njegova poruka, koja će, nadam se, dotaknuti i vaše, kao što je to već učinila
mom srcu.
U to ime,
Živeli!
..........
GoKo
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com