Pages

DA LI JE BITNIJE DA SMO POŠTO-POTO U PRAVU, ILI DA SE OSEĆAMO DOBRO?




Koliko puta nam sagovornici, kada nam izlažu svoje mišljenje, postavljaju pitanje: „Jesam li u pravu? Kad ti JA kažem…“? Rekla bih – dovoljno često. Ponekad sagovornici toliko insistiraju na tome da su u pravu, da nas stavljaju u poziciju da se osećamo kao da smo pod nekim pritiskom.


A zašto se mi osećamo upravo tako – pod velikim pritiskom kada neko insistira da bude u pravu? Zašto često u tim situacijama ulazimo u rasprave pokušavajući da oduzmemo nekome njegovo/njeno pravo da bude u pravu? Da li nam to polazi za rukom i da li se baš osećamo najbolje posle toga? Rekla bih da ne baš. 

Takođe nam ne pomaže kada nakon jedne tako napete konverzacije nazovemo svog nekog istomišljenika, pa onda prepričavamo ceo taj događaj sa sve onim istim žarom sa kojim smo se raspravljali dokazujući drugoj osobi da ona apsolutno nije u pravu. Prvo, iscrpeli smo se u prvoj raspravi i potrošili ogromnu količinu energije. Drugo, taj trend iscrpljivanja se nastavlja kada se ne zaustavimo, nego nastavimo sa još nekim da pričamo o svemu tome.

Pa dobro, reći ćete, šta da radimo, kada smo uvereni da onaj drugi nije u pravu?

Sjajno pitanje! Ključna reč je razumevanje – da razumemo da nemamo svi uvek isto polazište i da ne moramo svi isto da mislimo. Kada neko insistira da je u pravu, možemo da odaberemo da ne započnemo raspravu, nego da probamo da sve to sagledamo iz drugog ugla, da vidimo i osetimo iz perspektive našeg sagovornika. Pri tome, to ne znači da mi treba da promenimo svoje mišljenje ili svoj stav. 

Naprotiv, slušamo što neko drugi ima da kaže iz drugog ugla, iako se ono možda dijametralno razlikuje od našeg. Potrebno je da razumemo da ne polazimo svi sa istog mesta i da naš sagovornik ima neka svoja uverenja, emocije, strahove, iskustva itd. koji su svi utkani u njegove stavove. Upravo to nam može pomoći da razumemo pozadinu nečijeg mišljenja, odnosno stava.

Takođe, veoma je važno da razumemo i sebe, odnosno da se i u nama dešava nešto što nam najčešće ne pomaže u ovakvim situacijama. Naš dragi prijatelj Ego (poznat i kao Sujeta) samo pojačava našu potrebu da insistiramo smo u pravu, i to po svaku cenu. Tako je kod nas, ali i kod drugih. Ako mi odmah dopustimo našem Egu da istrči i poklopi Ego našeg sagovornika, to se nikad ne završi kako treba i ne bude delotvorno ni za koga.

Dakle, umesto da se raspravljamo, da se osećamo loše, iznervirano itd. – dobro bi bilo da ne reagujemo na prvu loptu, nego pažljivo saslušamo poruku koju dobijamo i razumemo njenu pozadinu, pa da bez napora, iliti ne daj Bože ironije, iz srca kažemo: „U pravu si“.

Zašto je sve to važno? Upravo da bismo se i mi i naš sagovornik osećali dobro, a ne iscrpljeno i prazno. Sve ovo ne znači nužno da vi niste u pravu i da ste samim tim sada slabiji. Naprotiv, ovim jedino niste potrošili sebe. 

Mi možemo da osetimo (dopustimo) i poštujemo da neko drugi smatra da je u pravu, ali i da istovremeno zadržimo pravo na svoje mišljenje, kao i da ostanemo i dalje na svom putu.


Dakle, da li želite da se osećate dobro ili da insistirate da ste vi u pravu, a drugi nisu? Izbor je na vama.

Vaša AnChy.
..........

AnChy Dharma

AnChi

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com