Koliko puta nam sagovornici, kada nam izlažu svoje mišljenje, postavljaju pitanje: „Jesam li u pravu? Kad ti JA kažem…“? Rekla bih – dovoljno često. Ponekad sagovornici toliko insistiraju na tome da su u pravu, da nas stavljaju u poziciju da se osećamo kao da smo pod nekim pritiskom.
A zašto se mi osećamo upravo tako – pod velikim pritiskom kada neko
insistira da bude u pravu? Zašto često u tim situacijama ulazimo u rasprave
pokušavajući da oduzmemo nekome njegovo/njeno pravo da bude u pravu? Da li nam to
polazi za rukom i da li se baš osećamo najbolje posle toga? Rekla bih da ne
baš.
Takođe nam ne pomaže kada nakon jedne tako napete konverzacije nazovemo
svog nekog istomišljenika, pa onda prepričavamo ceo taj događaj sa sve onim
istim žarom sa kojim smo se raspravljali dokazujući drugoj osobi da ona
apsolutno nije u pravu. Prvo, iscrpeli smo se u prvoj raspravi i potrošili
ogromnu količinu energije. Drugo, taj trend iscrpljivanja se nastavlja kada se
ne zaustavimo, nego nastavimo sa još nekim da pričamo o svemu tome.
Pa dobro, reći ćete, šta da radimo, kada smo uvereni da onaj drugi
nije u pravu?
Sjajno pitanje! Ključna reč je razumevanje – da razumemo da nemamo
svi uvek isto polazište i da ne moramo svi isto da mislimo. Kada neko insistira
da je u pravu, možemo da odaberemo da ne započnemo raspravu, nego da probamo da
sve to sagledamo iz drugog ugla, da vidimo i osetimo iz perspektive našeg
sagovornika. Pri tome, to ne znači da mi treba da promenimo svoje mišljenje ili
svoj stav.
Naprotiv, slušamo što neko drugi ima da kaže iz drugog ugla, iako se
ono možda dijametralno razlikuje od našeg. Potrebno je da razumemo da ne
polazimo svi sa istog mesta i da naš sagovornik ima neka svoja uverenja, emocije,
strahove, iskustva itd. koji su svi utkani u njegove stavove. Upravo to nam
može pomoći da razumemo pozadinu nečijeg mišljenja, odnosno stava.
Takođe, veoma je važno da razumemo i sebe, odnosno da se i u nama
dešava nešto što nam najčešće ne pomaže u ovakvim situacijama. Naš dragi
prijatelj Ego (poznat i kao Sujeta) samo pojačava našu potrebu da insistiramo
smo u pravu, i to po svaku cenu. Tako je kod nas, ali i kod drugih. Ako mi
odmah dopustimo našem Egu da istrči i poklopi Ego našeg sagovornika, to se
nikad ne završi kako treba i ne bude delotvorno ni za koga.
Dakle, umesto da se raspravljamo, da se osećamo loše, iznervirano
itd. – dobro bi bilo da ne reagujemo na prvu loptu, nego pažljivo saslušamo
poruku koju dobijamo i razumemo njenu pozadinu, pa da bez napora, iliti ne daj
Bože ironije, iz srca kažemo: „U pravu si“.
Zašto je sve to važno? Upravo da bismo se i mi i naš sagovornik
osećali dobro, a ne iscrpljeno i prazno. Sve ovo ne znači nužno da vi niste u
pravu i da ste samim tim sada slabiji. Naprotiv, ovim jedino niste potrošili
sebe.
Mi možemo da osetimo (dopustimo) i poštujemo da neko drugi smatra da je u pravu, ali i da istovremeno zadržimo pravo na svoje mišljenje, kao i da ostanemo i dalje na svom
putu.
Dakle, da li želite da se osećate dobro ili da insistirate da ste
vi u pravu, a drugi nisu? Izbor je na vama.
Vaša AnChy.
..........
AnChy Dharma
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com