Pages

AFLATOKSINI, LAŽI I VIDEOTRAKE. KAKO SE SPASITI U ERI FAMOZNIH SPIN-DOKTORA?




Nije to baš tako davno bilo (pre samo pet godina), kad smo imali priliku da na TV-ekranima vidimo svojevrstan šou, gde tadašnji ministar poljoprivrede (nije čak ni bitno ko je, jer većina nosilaca tzv. odgovornih funkcija danas deluje vrlo slično, u službi profita i razvoja), da bi umirio stanovništvo u vezi sa otkrivenom pojavom aflatoksina u mleku, pred objektivima zagrejanim do usijanja ispija čašu „najzdravijeg napitka“, uz komentar da je nivo pomenutog otrova u mleku zapravo normalan, a da su oni koji tvrde suprotno – zlonamerni (čitaj: nenormalni). E pa, evo i mene u redovima nenormalnih, uz malu vremensku distancu (čisto da se utiša ukupni emotivni naboj, da stvari sagledamo što mirnije) i opasku o nezastarevanju ovakvih dela. S namerom da – za zdravlje nikad nije kasno, zar ne? - zajedno gvirnemo u tu čuvenu priču o „normalnim“ količinama aflatoksina u mleku (ali i u brojnim drugim namirnicama). Otkud oni tu, da li ima realne opasnosti za nas, i šta onda s tim?


Živimo u vremenu koje se, između ostalog, može slobodno nazvati i erom dezinformacija, iliti modernije – spinovanja. Spin-doktora (doktora spin-nauke) je danas, vidimo, na sve strane. Svuda u svetu. Imaju brojne kanale delovanja, i kada savladaju ovu modernu, bahatu, verziju stare nauke zaobilaženja istine, teško im je odoleti. Odnosno, skoro da je nemoguće ne poverovati im.

Te kada kažu da su "normalne količine otrova" u hrani bezopasne za naše zdravlje, pa još pred višemilionskim auditrorijem popiju ili pojedu nešto za šta tvrde da je bezopasno, prosečan konzument te hrane, u nemogućnosti da verodostojno proveri činjenice, samo slegne ramenima i u sebi ili naglas kaže nešto u stilu: „Pa ne bi valjda lagao pred TV-kamerama“.

Auh, žao mi je, dragi moji, naravno da -.da! On na tu našu veru u nekakvu normalnu debljinu obraza onih koji vrše tzv. odgovorne funkcije i računa kao na nešto – normalno. A one koji shvate da se debljina obraza istih u poslednje vreme povećava aritmetičkom progresijom, odmah strpa među neprijatelje naroda i države.

Aflatoksini? Otrovi čije je i ime, kako vidimo, nezgodno. Ovo afla mnogi krste u alfa. Lakše ga zapamte. Nema veze što je netačno.

A tek kakva je priroda ovih otrova. Ne samo da je nezgodna, nego je, nažalost, veoma, veoma ozbiljna i opasna.

Bolje bi, barem po mišljenju autora ovih redova, bilo da naučimo da se štitimo od ovih nesumnjivih uljeza, negoli npr. od otrovnih paukova i zmija. Jer, šansa da nas ujede neki od pomenutih pripadnika faune valjda je u promilima, dok je opasnost da će nas pod svoje uzeti aflatoksini veća od one da ćemo postradati od prolaska kroz crveno svetlo u velegradu. Čak i u automobilu.

Da, dobro ste razumeli. Ta opasnost od aflatoksina nipošto nije prošla zataškavanjem pomenute afere. Ona traje. I traje. Mislite da vas preterano plašim? Voleo bih da je tako, dragi moji, ali nije...

Ali, evo šta npr. o aflatoksinima kaže nauka: „Aflatoksini su otrovi i spadaju među najkancerogenije poznate supstance. Stvaraju se na polju, kao i tokom skladištenja, a najčešće se mogu naći u: kukuruzu, susamu, kikirikiju, pamuku, pirinču, pistaćima, semenkama bundeve, bademu, lešniku, suncokretu, soji, sušenom voću, začinima, mleku i mlečnim proizvodima, mesu...“.

Pa onda i ovo: „Aflatoksine proizvode mnoge vrste Aspergillus gljiva, tj. buđi, koje rastu na žitaricama poput kukuruza, posebno Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus. Ove materije su i u maloj količini otrovne za najveći broj životinjskih vrsta, kao i za ljude“.

Ili npr. ovo: „Otkriveni su 1960. godine, nakon velikog pomora ćurki u Velikoj Britaniji (misteriozna bolest je nazvana turkey disease X). Uzročnik pomora bilo je brašno kikirikija, iz kojeg je izolovana plesan Aspergillus flavus, kao kristalna supstanca plave fluorescencije. U prošlosti su poznati slučajevi akutne toksičnosti kod ljudi i to u Anonu (1993.), Indiji (1974.) i Keniji (1982.), kada je uzrok kontaminiranja kukuruza aflatoksinom bila obilna nesezonska kiša. U Anonu je kao posledica hroničnih trovanja primećena mršavost kod svinja, a kod krava je došlo do slabog prinosa mleka“.

E pa zamislite sada šta se sve dešava u našim organizmima, kada u neznanju pijemo ili jedemo buđavo (ne, to nažalost nije samo ono što je fizički očigledno), vešto prikriveno dodatim ukusima i mirisima. Onim zakonom dozvoljenim, dakako.

Želite li dalje? Zaista ne bih da vas više plašim, jer možete i sami da nađete literaturu ako vam je do daljeg zatrpavanja uma naučnim istinama. A i trudio sam se da vas baš ne zaplašim totalno.

I šta onda sa svim tim? Šta da se radi kada je mogućnost trovanja aflatoksinima tako velika?

Evo, dakle, mojih trenerskih preporuka:

1) Ne dopustite da vas obuzmu strah i panika. Uvek postoji kvalitetno rešenje.
2) Prevencija je pola obavljenog posla i kod ovog problema, što će reći da bi trebalo da u ishranu uvedete što više (antiaflatoksičnog) reda; nije teško naći alternativna rešenja.
3) Naučite da se svakodnevno detoksikujete. Ne iziskuje previše vremena, a znači toliko da se svaki dinar uložen u to (praktično) znanje višestruko isplati.

Jedan od mogućih načina da steknete praktično znanje svakako je i pohađanje trodnevne škole holističke detoksikacije „Tara Holi Detoks“.

Pa, dobro nam došli!

..........

Goran Kojić
sertifikovani trener za lični razvoj i detoks-trener

Goran Kojic

Нема коментара:

Постави коментар

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com