Nije to baš tako davno bilo (pre samo pet godina), kad smo imali priliku da na TV-ekranima vidimo svojevrstan šou, gde tadašnji ministar poljoprivrede (nije čak ni bitno ko je, jer većina nosilaca tzv. odgovornih funkcija danas deluje vrlo slično, u službi profita i razvoja), da bi umirio stanovništvo u vezi sa otkrivenom pojavom aflatoksina u mleku, pred objektivima zagrejanim do usijanja ispija čašu „najzdravijeg napitka“, uz komentar da je nivo pomenutog otrova u mleku zapravo normalan, a da su oni koji tvrde suprotno – zlonamerni (čitaj: nenormalni). E pa, evo i mene u redovima nenormalnih, uz malu vremensku distancu (čisto da se utiša ukupni emotivni naboj, da stvari sagledamo što mirnije) i opasku o nezastarevanju ovakvih dela. S namerom da – za zdravlje nikad nije kasno, zar ne? - zajedno gvirnemo u tu čuvenu priču o „normalnim“ količinama aflatoksina u mleku (ali i u brojnim drugim namirnicama). Otkud oni tu, da li ima realne opasnosti za nas, i šta onda s tim?
Živimo u vremenu
koje se, između ostalog, može slobodno nazvati i erom dezinformacija, iliti modernije
– spinovanja. Spin-doktora (doktora spin-nauke) je danas, vidimo, na sve
strane. Svuda u svetu. Imaju brojne kanale delovanja, i kada savladaju ovu
modernu, bahatu, verziju stare nauke zaobilaženja istine, teško im je odoleti.
Odnosno, skoro da je nemoguće ne poverovati im.
Te kada kažu da
su "normalne količine otrova" u hrani bezopasne za naše zdravlje, pa još pred višemilionskim
auditrorijem popiju ili pojedu nešto za šta tvrde da je bezopasno, prosečan
konzument te hrane, u nemogućnosti da verodostojno proveri činjenice, samo
slegne ramenima i u sebi ili naglas kaže nešto u stilu: „Pa ne bi valjda lagao
pred TV-kamerama“.
Auh, žao mi je,
dragi moji, naravno da -.da! On na tu našu veru u nekakvu normalnu debljinu
obraza onih koji vrše tzv. odgovorne funkcije i računa kao na nešto – normalno.
A one koji shvate da se debljina obraza istih u poslednje vreme povećava
aritmetičkom progresijom, odmah strpa među neprijatelje naroda i države.
Aflatoksini?
Otrovi čije je i ime, kako vidimo, nezgodno. Ovo afla mnogi krste u alfa. Lakše
ga zapamte. Nema veze što je netačno.
A tek kakva je
priroda ovih otrova. Ne samo da je nezgodna, nego je, nažalost, veoma, veoma
ozbiljna i opasna.
Bolje bi, barem
po mišljenju autora ovih redova, bilo da naučimo da se štitimo od ovih
nesumnjivih uljeza, negoli npr. od otrovnih paukova i zmija. Jer, šansa da nas
ujede neki od pomenutih pripadnika faune valjda je u promilima, dok je opasnost
da će nas pod svoje uzeti aflatoksini veća od one da ćemo postradati od
prolaska kroz crveno svetlo u velegradu. Čak i u automobilu.
Da, dobro ste
razumeli. Ta opasnost od aflatoksina nipošto nije prošla zataškavanjem pomenute
afere. Ona traje. I traje. Mislite da vas preterano plašim? Voleo bih da je
tako, dragi moji, ali nije...
Ali, evo šta npr.
o aflatoksinima kaže nauka: „Aflatoksini su otrovi i spadaju među
najkancerogenije poznate supstance. Stvaraju se na polju, kao i tokom
skladištenja, a najčešće se mogu naći u: kukuruzu, susamu, kikirikiju, pamuku,
pirinču, pistaćima, semenkama bundeve, bademu, lešniku, suncokretu, soji,
sušenom voću, začinima, mleku i mlečnim proizvodima, mesu...“.
Pa onda i ovo: „Aflatoksine
proizvode mnoge vrste Aspergillus gljiva, tj. buđi, koje rastu na žitaricama
poput kukuruza, posebno Aspergillus flavus i Aspergillus parasiticus. Ove
materije su i u maloj količini otrovne za najveći broj životinjskih vrsta, kao
i za ljude“.
Ili npr. ovo: „Otkriveni
su 1960. godine, nakon velikog pomora ćurki u Velikoj Britaniji (misteriozna bolest
je nazvana turkey disease X). Uzročnik pomora bilo je brašno kikirikija, iz
kojeg je izolovana plesan Aspergillus flavus, kao kristalna supstanca plave
fluorescencije. U prošlosti su poznati slučajevi akutne toksičnosti kod ljudi i
to u Anonu (1993.), Indiji (1974.) i Keniji (1982.), kada je uzrok kontaminiranja
kukuruza aflatoksinom bila obilna nesezonska kiša. U Anonu je kao posledica
hroničnih trovanja primećena mršavost kod svinja, a kod krava je došlo do
slabog prinosa mleka“.
E pa zamislite
sada šta se sve dešava u našim organizmima, kada u neznanju pijemo ili jedemo
buđavo (ne, to nažalost nije samo ono što je fizički očigledno), vešto prikriveno
dodatim ukusima i mirisima. Onim zakonom dozvoljenim, dakako.
Želite li dalje? Zaista
ne bih da vas više plašim, jer možete i sami da nađete literaturu ako vam je do
daljeg zatrpavanja uma naučnim istinama. A i trudio sam se da vas baš ne
zaplašim totalno.
I šta onda sa
svim tim? Šta da se radi kada je mogućnost trovanja aflatoksinima tako velika?
Evo, dakle, mojih
trenerskih preporuka:
1) Ne dopustite da vas obuzmu strah i panika.
Uvek postoji kvalitetno rešenje.
2) Prevencija je pola obavljenog posla i kod
ovog problema, što će reći da bi trebalo da u ishranu uvedete što više (antiaflatoksičnog)
reda; nije teško naći alternativna rešenja.
3) Naučite da se svakodnevno detoksikujete.
Ne iziskuje previše vremena, a znači toliko da se svaki dinar uložen u to
(praktično) znanje višestruko isplati.
Jedan od mogućih
načina da steknete praktično znanje svakako je i pohađanje trodnevne škole holističke detoksikacije „Tara Holi Detoks“.
Pa, dobro nam došli!
..........
Goran Kojić
sertifikovani trener za lični razvoj i detoks-trener
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com