Priča o savršenstvu nije tako jednostavna, zar ne? „Niko nije savršen“, glasi mudrost koju koriste ljudi širom sveta. Uglavnom da bi sebe (u)tešili. Ali, ko zapravo zna šta je savršenstvo? Mada ga stalno pominjemo. Čak i ono što je, po nekima, prelepo, prepametno, premudro, predrago, to ne znači da je (i) savršeno. Jedni teže savršenstvu, a drugi misle da to i nije baš najpametnije, da je to neka vrsta ludosti. A ko se snađe u svim tim različitim mišljenjima, već je, rekao bih – (na) korak do savršenstva.
Već
neko vreme onima koji su mi bliskiji, koji me bolje poznaju, na pitanje „Kako
si?“, odgovaram: „Korak do savršenstva“.
Ponekad
to kažem i nekima koje manje poznajem, ako procenim da time neću previše
ugroziti njihov ego. Ako vidim da su otvorenog uma i srca.
Pa
me, osmehujući se, opet pitaju: „Samo korak?“ A ja im, uz takođe obavezan
osmeh, odgovaram: „Nisam rekao koliki je taj korak. Može biti i onaj od sedam
milja“.
Onima
koje bi ovakav odgovor mogao da povredi, da kod njih izazove (makar i
neverbalnu) reakciju u stilu „Ako i jesi, šta se sad foliraš!“, izbegavam da
govorim takve stvari. Imaju oni već dovoljno svoje muke.
Ali,
hajde da probam da zaokružim ovu temu.
Živeti
na korak do savršenstva, to ne znači misliti o sebi da si skoro pa... Bog, nego
je iskaz da težiš pomirenju sa svojim pravim ja, tj. ravnoteži uma sa dušom.
Jer, duša je uvek savršena, delić univerzalnog Savršenstva, a naš um nespretno,
nezgrapno, slonovski, gazi za njom i po njoj, kako kad.
I
uvek smo mi tu negde, neretko baš na korak do nje, do - Njenog Savršenstva.
Pa
bi u tom smislu, moj precizniji odgovor na vaše pitanje „Kako si?“, bio: „Na
korak (opet ne rekoh koliki, jer ni ne znam – op. a.) od optimalne ravnoteže
moga uma i srca“.
..........
Goran Kojić
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com