Ovo nije analiza onoga što ne znamo, jer nam je za nju, logično, potrebno znanje. A nije ni sinteza onoga što je nespojivo, jer ne bismo da traćimo ni energiju, ni vreme. Takođe, nije ni čuveno – prosipanje šuplje, jer smo se istog već poprilično zasitili. Sledi makar pokušaj da onima koji se boje potoka i ne smeju da ga preskoče, jer ga vide kao ogromnu prepreku, poput dubokog kanjona, dam nekoliko važnih saveta kako bi to stanje prevazišli...
Prethodno, možda znate, a
možda i ne, da su (u) strahu zaista „velike oči“, te da nam se pomenuti
problem, predimenzioniranje potočića, dešava u svim mogućim, pa i teško
zamislivim, varijantama i formama. Naročito ih je teško zamisliti kada nismo
uronjeni u strah.
Drugo, važno je znati da je
baš svaki strah direktno ili indirektno povezan za naše poimanje smrti.
I treće, da se naš odnos
prema strahu menja po principima sličnim Arhimedovom zakonu, a glase ovako: Um
uronjen u strah izgubi od svoje smrtnosti koliko teži istisnuti strah.*
Pa da krenemo sa savetima?
Ako se plašimo života...
1. Proveriti kako stojimo sa ljubavlju prema
sebi. Da li sebe volimo
takve kakvi jesmo? Ili bismo pošto-poto da budemo neko drugi. Da li živimo
svoj život, ili neki/e tuđi/e? Ako sebe ne volimo takve kakvi jesmo,
poraditi na tome da se to suštinski promeni. Ako živimo tuđe živote, čim
pre se okrenuti svom, i urediti ga po sopstvenom unutrašnjem osećaju.
2. Proveriti kako stojimo sa ljubavlju uopšte. Jer tamo gde je istinska Ljubav, koja
stremi ka idealu bezuslovnosti, nema mesta za strahove. Oni umiru, a rađa
se – novi Život.
Ako se plašimo smrti...
1. Proveriti kako stojimo sa Istinom o Životu. Da li u nama žive oni koje volimo? Ako je
odgovor ’da’, nastavite dalje sa čitanjem. Da li u nama žive oni koje
volimo a koji su otišli? Ako je odgovor ’da’, nastavite dalje sa
odgovaranjem. Da li u nama žive oni koje volimo a koji su otišli – na onaj
svet? Ako je odgovor ’da’, nastavite dalje sa Životom.
2. Proveriti kako stojimo sa (ne)istinom o
večnosti. I ako niste
vernik neke od monoteističkih religija, pa i ako ne verujete u besmrtnost
duše, možda biste mogli da proučite rad Nikole Tesle. Ako pak jeste ono
prvo, onda vam drugo verovanje osim da se, obrni-okreni, i posle ovoga
vraćamo Bogu, ni ne treba.
Nego,
čiji je onda proizvod naš strah od smrti? Naravno, onoga koji „sve zna“, pa
tako i da će umreti ako ga ne budemo bespogovorno slušali. Da, pravi krivac za
to je naš Ego, koji jedini i umire kada mi odemo „na onaj svet“. Njega tamo ne
nosimo, jer je (tamo) bespotreban teret.
U to ime,
Živeli!
* inspirisano ne samo Arhimedom, nego i Marinkovićevom: "Tijelo uronjeno u strah..."
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com