Pages

ČEGA SE VIŠE PLAŠIMO, ŽIVOTA ILI SMRTI? VAŽNI SAVETI ZA UKLANJANJE STRAHOVA.





Ovo nije analiza onoga što ne znamo, jer nam je za nju, logično, potrebno znanje. A nije ni sinteza onoga što je nespojivo, jer ne bismo da traćimo ni energiju, ni vreme. Takođe, nije ni čuveno – prosipanje šuplje, jer smo se istog već poprilično zasitili. Sledi makar pokušaj da onima koji se boje potoka i ne smeju da ga preskoče, jer ga vide kao ogromnu prepreku, poput dubokog kanjona, dam nekoliko važnih saveta kako bi to stanje prevazišli...


Prethodno, možda znate, a možda i ne, da su (u) strahu zaista „velike oči“, te da nam se pomenuti problem, predimenzioniranje potočića, dešava u svim mogućim, pa i teško zamislivim, varijantama i formama. Naročito ih je teško zamisliti kada nismo uronjeni u strah.

Drugo, važno je znati da je baš svaki strah direktno ili indirektno povezan za naše poimanje smrti.

I treće, da se naš odnos prema strahu menja po principima sličnim Arhimedovom zakonu, a glase ovako: Um uronjen u strah izgubi od svoje smrtnosti koliko teži istisnuti strah.*
Pa da krenemo sa savetima?

Ako se plašimo života...


1. Proveriti kako stojimo sa ljubavlju prema sebi. Da li sebe volimo takve kakvi jesmo? Ili bismo pošto-poto da budemo neko drugi. Da li živimo svoj život, ili neki/e tuđi/e? Ako sebe ne volimo takve kakvi jesmo, poraditi na tome da se to suštinski promeni. Ako živimo tuđe živote, čim pre se okrenuti svom, i urediti ga po sopstvenom unutrašnjem osećaju.

2. Proveriti kako stojimo sa ljubavlju uopšte. Jer tamo gde je istinska Ljubav, koja stremi ka idealu bezuslovnosti, nema mesta za strahove. Oni umiru, a rađa se – novi Život.

Ako se plašimo smrti...


1. Proveriti kako stojimo sa Istinom o Životu. Da li u nama žive oni koje volimo? Ako je odgovor ’da’, nastavite dalje sa čitanjem. Da li u nama žive oni koje volimo a koji su otišli? Ako je odgovor ’da’, nastavite dalje sa odgovaranjem. Da li u nama žive oni koje volimo a koji su otišli – na onaj svet? Ako je odgovor ’da’, nastavite dalje sa Životom.

2. Proveriti kako stojimo sa (ne)istinom o večnosti. I ako niste vernik neke od monoteističkih religija, pa i ako ne verujete u besmrtnost duše, možda biste mogli da proučite rad Nikole Tesle. Ako pak jeste ono prvo, onda vam drugo verovanje osim da se, obrni-okreni, i posle ovoga vraćamo Bogu, ni ne treba.

Nego, čiji je onda proizvod naš strah od smrti? Naravno, onoga koji „sve zna“, pa tako i da će umreti ako ga ne budemo bespogovorno slušali. Da, pravi krivac za to je naš Ego, koji jedini i umire kada mi odemo „na onaj svet“. Njega tamo ne nosimo, jer je (tamo) bespotreban teret.

U to ime,

Živeli! 

* inspirisano ne samo Arhimedom, nego i Marinkovićevom: "Tijelo uronjeno u strah..."

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com