Ljubavnim problemima se uglavnom bavimo “kad nas srce zaboli". A tad obično bude kasno, baš kao i kod drugih zdravstvenih problema. Jer, ljubavni problemi zapravo su takođe bolest, i nipošto nisu neizbežni, kao što to pevaju srceparajući pesnici (“Sve prave ljubavi su tužne”), naprotiv. I ovde su pravovremena prevencija, ali i adekvatno lečenje, od suštinskog značaja.
Jedna od najvećih važećih neistina o
najvažnijim životnim pitanjima nesumnjivo jeste to da se od ljubavi možemo -
razboleti. To je gotovo isto kao kad bismo tvrdili da to može da nam se desi od
čiste izvorske vode. Ili od majčinog mleka. Zvuči glupo, jel da?”
Tom tezom ne samo da hulimo na ljubav, tu
nasušnu energiju života, nego i sebe (i druge neuke) odvraćamo od
najefikasnijeg i najdostupnijeg leka koji postoji.
Pa od čega nas onda srce boli, od čega onda
patimo, ako ne od ljubavi? Odgovor je vrlo, vrlo jednostavan. Od –
nerazumevanja. Koje svakako nije – ljubav. Jer, ljubav bez razumevanja je kao da
ste rekli: um bez pamćenja. Besmislica.
No, da mi krenemo u obećano rešavanje
ljubavnih problema.
1. Anamneza,
tj. naš ljubavni istorijat. Ako se okrenemo unazad i zaključimo da smo (uvek
ili najčešće) bili nesrećni u ljubavi, da su nas drugi iskorišćavali, jer
smo bili naivni, da smo neprestano mi bili ti koji pate, dok su drugi
radili šta im je volja... to je izuzetna prilika da sebi kažemo da je
upravo tako i trebalo da bude, kako bismo shvatili šta - NIJE LJUBAV.
A ako smo sve to dosad
i zvali ljubavlju, kucnuo je čas da ga preimenujemo u - HRONIČNU LJUBAVNU
BOLEST. U bolest koja je proistekla iz usvajanja modela i obrazaca iz naše
primarne porodice, nekog drugog bliskog okruženja, ili čak konzumiranja modela
serviranih na privlačnom jelovniku masovnih medija.
Dakle, veoma je važno
da pogledamo šta ljubav nije. Ali, kako bismo mogli znati šta ljubav nije, ako
ne znamo šta jeste.
2. Razumevanje
(u) ljubavi. Ako ne razumemo zašto mamu i tatu (a ne ćaleta i kevu) treba
da volimo takve kakvi jesu, sigurno ne razumemo ni to da tek tada sebe
možemo da volimo onakve kakvi jesmo. A to je, dragi moji, apsolutni
preduslov da našeg idealnog partnera zavolimo takvog kakav jeste. Tj. da
pokažemo da razumemo osnovni postulat ljubavi: voleti osobu, a ne svoju
sliku (predstavu) o njoj.
3. Simptomatologija.
Kao i drugi zdravstveni problemi, i ljubavni kreću sa blagim simptomima. U
nedostatku razumevanja, odnosno istinske ljubavi, kod “voljenih” osoba
počinju da nam smetaju razne stvari. Pa nas tako “voljeni” majka ili otac,
svejedno, nerviraju zbog toga i toga. A šta tek onda reći o “voljenom”
dečku, koji jako liči na svoju majku, “koju nikako ne podnosim”?! E da to ne
bi eskaliralo u “mrzim je”, ili “mrzim ga”, što su već simptomi poodmakle
bolesti, ovi rani simptomi treba da budu dijagnostikovani, a potom i
tretirani, ne kao bezazlene smetnje, već kao početak ozbiljnih
zdravstvenih tegoba. Što u najvećem broju slučajeva i rezultira hroničnim
i vrlo akutnim tegobama.
Preporuka je da se
već od “ne podnosim” faze - rade vežbe i tehnike razumevanja, koje će
definitivno sprečiti pojavu HRONIČNE LJUBAVNE BOLESTI.
4. Poodmakla
faza (hronične ljubavne) bolesti. U ovom stanju imamo najmanje dve učestale
varijante: 1. Bolestan sam, i boli me, ali to ne priznajem, nego tvrdim da
su drugi/e bolesni/e, a ne ja. 2. Bolestan sam i boli me, i to priznajem,
ali uprkos svemu za mene leka nema.
Obe su podjednako
opasne. Ova prva, jer jako liči na onu homeopatsku dijagnozu, da nijedna bolest
nije neizlečiva, ali da neki ljudi nažalost jesu. A druga, jer negira
pronalaženje rešenja, što ponekad dovodi do potpunog beznađa.
U obe ove varijante,
ali i u svim drugim, njima bliskim, osnovni preduslov za izlečenje jeste -
promena ugla posmatranja stvari. Makar i utoliko da se zapitamo šta nam je
zaista potrebno, umesto onog poznatog: Dobro znam šta neću!
5. Lek
za sve bolesti - Ljubav - istovremeno nije i ne može biti i njen uzrok. Ako se
Ljubav, ona koja teži apsolutnoj bezuslovnosti, smatra lekom za sve
bolesti, šta tek reći o njenoj efikasnosti u lečenju HRONIČNE LJUBAVNE
BOLESTI?!
Lako je to reći, ali
treba to i uraditi, reći će mnogi od vas. Slažem se. Baš zato što ljubav nije
samo reč. Treba (znati) voleti.
Naše “srce” ne
pristaje na foliranja. Zato nam ono i javlja da nas boli upravo kad - skrenemo
s puta Ljubavi. A mi bismo za promenu, umesto da i dalje verujemo da ljubav
boli, mogli da shvatimo da to zapravo i nije (bila) ljubav, nego nekakav
iščašeni oblik vezivanja, koji takođe ima svoj smisao. Ali svakako ne u tome da
nam zamagli pogled na ljubav. Nego da nas nauči kako nije zlato sve što sija, i
da ljubav svakako nije ono što nam ne prija.
Dragi moji, i sam sam
mnogo lutao u poimanju ljubavi dok na svojoj koži nisam osetio HRONIČNU
LJUBAVNU BOLEST. Koju sam izlečio
primenom raznovrsnih metoda i tehnika, čiji je zajednički krov – škola ljubavi.
Otud i inspiracija za
ovaj tekst.
Jako bih voleo da
podelite svoje dragocene utiske i iskustva sa mnom. Baš ovde, u prostoru za komentare ispod ovog teksta.
U to ime,
Živeli!
Interesantno poredjenje ljubavi sa zdravstvenim problemima, i jedan novi ugao posmatranjana stvari.
ОдговориИзбришиHvala