Pages

HVALA VAM SVIMA! PISMO RADOSTI.





Otkad sam shvatio značaj zahvalnosti za moj život, počeo sam da pišem ovo pismo. Najpre u sebi, potrajalo je, pa onda i na belinu. Nisam osetio želju da ga objavim pre sada, mada je već neko vreme napisano. Ali, kad god ga čitam, uvek se setim još nekog, kome ću se posebno zahvaliti, pa sam odlagao da ga pošaljem. I sad imam takav osećaj, da ću mnoge preskočiti. Verujem da će mi se javiti, da se i njima zahvalim. A nedostajala mi je i adresa na koju ću ga poslati. Umpasrce.com se upisalo samo, da mi bude i poštar, i sanduče.


Pa poklanjam se, i počinjem:

Hvala ti belino, što mi dopuštaš da po tebi ispisujem ove iskrene poruke zahvalnosti!

Hvala tebi Bože, Univerzume, Svemiru, Kosmose... što obasjavaš našu belinu, da i preko nje možemo da (Ti) se zahvalim(o)...

Hvala ti majko, što si me primila kad sam poželeo da na ovaj svet dođem preko tvoje materice. A hvala ti i što me bezuslovno voliš, jer mi tako na najbolji način pokazuješ šta je verodostojna ljubav.

Hvala i tebi, oče, što si mi dozvolio da godinama budem budala koja veruje da će biti bolja od tebe. A hvala ti i što me ni sada ne sprečavaš da te volim upravo takvog kakav jesi. Mada često kažeš da nikome dobar nisi.

Hvala vam, drage bake i dede moje, a i svima vama, potomci njihovi, što ste svojim porodičnim stablima načinili šumu ljubavi, tople i nežne, u kojoj sam evo ušuškan već pet i po decenija. 

Hvala i vama, deco moja. Vama što ste izabrali da svoj život na ovom svetu odživite u mojoj ljubavi, jer mi pružate šansu da neprestano učim šta znači bezuslovno voleti. Hvala vam na mnogo čemu, pa i na tome što odolevate iskušenjima da mi kažete sve ono što mislite o meni, a što mi se nikako ne bi dopalo. Ali i što ste mi rekli neke stvari “koje se ne govore roditeljima”, a naročito ne onima koji se iskreno trude da opravdaju poverenje Onoga koji im je na čuvanje svoju decu poverio. Hvala i vama, nerođeni, što ste u nekom trenutku odustali od ovog sveta. U potpunosti vas razumem.  

Hvala vam, svi bivši, sadašnji i budući prijatelji moji, a naročito vama koji ste stoički izdržali pored mene decenijama, dok sam jedva plutao nemirnim okeanom života, između Scile i Haribde, tek s vremena na vreme uzvraćajući vam iskrenu ljubav. Ali znajte, ni za sebe je nisam imao dovoljno. Ili sam bar tako mislio. Sad ne mislim tako. Navalite, ima je za sve vas.

Hvala vam, sve bivše, sadašnje i buduće devojke, partnerke, žene moje (ne posedovanjem, nego međusobnim odnosom), što ste mi davale ljubav i kada vam je uzvraćao nisam, jer nažalost toga nisam bio ni svestan. Ali i vama koje ste je primale i kad mi ništa davale niste. Osim ne-ljubavi, ne-razumevanja. Hvala vam naročito na tome, jer sam tako i ja mogao da vidim sebe, samo u nekim drugim relacijama ne-ljubavi i ne-razumevanja. Posebno hvala tebi, Ana, koja mi daješ bez očekivanja da ćeš isto ili nešto slično dobiti. I hvala ti kad od mene primaš a da ni ne znaš da li ćeš ikad i išta moći da mi vratiš. Hvala ti.

Hvala komšije nebrojene moje, koje ste svih ovih godina trpeli i trpite štošta što dolazi od mene ka vama, i koji mi jeste ili niste na to ukazivali, u namerama koje su vama bile važne. A hvala vam i kad ste (ne)spretno i ljupko odbijali da se više zbližimo. Sada dobro znam da – ništa ne može pre nego što može.

Hvala vam svi mali i veliki učitelji moji. A naročito veliki koji ste samo na prvi pogled mali. Vi ste oduvek imali najlepše pouke za mene. One male, koje mnogo znače.

Hvala i vama, učenici. Na iskrenosti kojom se otvarate preda mnom. Najmanje kada me hvalite, a najviše kada mi pružate šansu da kroz vaše uvide i sam rastem sa vama. Hvala vam na neprocenjivom poverenju, da sam baš ja taj čija će ruka biti dovoljna da preskočite svoj potok problema.

Hvala vam, prosjaci svih boja i namera. Najpre vama koji ste isprosili od mene, jer to nije uvek (bilo) lako, a naročito kada nemam ni za sebe. Potom i vama koji ste hulili i psovali na mene kada vam nisam dao, jer nisam znao da će to toliko da vas pogodi, makar i zbog toga što će da vas grde oni za koje ste premalo skupili. Pa i da sam znao, možda vam opet ne bih dao. Zašto? Hvala vam što ste mi dali priliku da biram.

Hvala vam, vremenske (ne)prilike mile, što ste dolazile i bile baš kad je i trebalo, da očvrsnem još više i tako prestanem da gunđam i na sunce, i na kiše, i na gromove, i na tuče (grad)... Hvala naročito za ono kada ste me učile da su očekivanja (od vremenskih prognoza) jalova, pa i autodestruktivna rabota, koja se neretko završava(la) čak i besom na sebe, koji sam verovao u njih.

Hvala i vama, dragi komarci, bubašvabe i golubovi (beo)gradski moji, koji ste mi dali mnogo prilika da uzvraćam ljubav. Naročito vam hvala na iskorišćenim prilikama, u kojima sam osvešćivao kako je lepo voleti one koji to najmanje očekuju, bez očekivanja da će ti ljubav biti uzvraćena...

Hvala do neba, i vama, bendžamine, sanseverijo, ljubičasta detelino, ljubičice, hibiskuse, čuvarkućo, paprati, i druge snažne biljke moje, koje mi svih ovih godina pokazujete kako (vam) je kvalitet ljubavi mnogo važniji od kvantiteta minerala... I što mi dajete inspiraciju i snagu ne samo da tragam za još kvalitetnijim izrazima ljubavi, nego i za još dubljim poimanjima životne radosti...

Hvala ti, o hrano svih gustina, vibracija i kvaliteta, koja si me hranila i hraniš, ne samo moj organizam, koji ume da u tebi sve više uživa, nego i celo moje biće, koje sada ponajviše ceni tvoje suptilne forme i vibracije, tako bitne za lični razvoj.

Hvala gde čuli, i gde ne čuli, posebno vama čitaoci ovog pisma radosti. Jer ste ga pročitali a ne “u smeće bacili”. Mada ni za to nije kasno. A ja bih vas i te kako razumeo, i na tome bio zahvalan. Hvala specijalno vama koji ćete ovo pismo kritikovati, i te kritike mi javno uputiti. 

Unapred se zahvaljujem onima koji će biti strogi u kritici, što sebe nisu pronašli među onima kojima se zahvaljujem...

Svestan koliko je ovakva forma zahvaljivanja ograničena, nedovoljna. A i to koliko sam sam nedostatan da zadovoljim apetite svih vas koji na svoje “Hvala!" nestrpljivo čekate. 

Hvala vam!
           
U to ime,

Živeli! 

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com