Otkad sam shvatio značaj zahvalnosti za moj život, počeo sam da pišem ovo pismo. Najpre u sebi, potrajalo je, pa onda i na belinu. Nisam osetio želju da ga objavim pre sada, mada je već neko vreme napisano. Ali, kad god ga čitam, uvek se setim još nekog, kome ću se posebno zahvaliti, pa sam odlagao da ga pošaljem. I sad imam takav osećaj, da ću mnoge preskočiti. Verujem da će mi se javiti, da se i njima zahvalim. A nedostajala mi je i adresa na koju ću ga poslati. Umpasrce.com se upisalo samo, da mi bude i poštar, i sanduče.
Pa
poklanjam se, i počinjem:
Hvala
ti belino, što mi dopuštaš da po tebi ispisujem ove iskrene poruke zahvalnosti!
Hvala tebi Bože, Univerzume, Svemiru, Kosmose... što obasjavaš našu belinu, da i preko
nje možemo da (Ti) se zahvalim(o)...
Hvala
ti majko, što si me primila kad sam poželeo da na ovaj svet dođem preko tvoje
materice. A hvala ti i što me bezuslovno voliš, jer mi tako na najbolji način
pokazuješ šta je verodostojna ljubav.
Hvala
i tebi, oče, što si mi dozvolio da godinama budem budala koja veruje da će biti
bolja od tebe. A hvala ti i što me ni sada ne sprečavaš da te volim upravo
takvog kakav jesi. Mada često kažeš da nikome dobar nisi.
Hvala
vam, drage bake i dede moje, a i svima vama, potomci njihovi, što ste svojim porodičnim stablima načinili šumu
ljubavi, tople i nežne, u kojoj sam evo ušuškan već pet i po decenija.
Hvala
i vama, deco moja. Vama što ste izabrali da svoj život na ovom svetu odživite u
mojoj ljubavi, jer mi pružate šansu da neprestano učim šta znači bezuslovno
voleti. Hvala vam na mnogo čemu, pa i na tome što odolevate iskušenjima da mi
kažete sve ono što mislite o meni, a što mi se nikako ne bi dopalo. Ali i što
ste mi rekli neke stvari “koje se ne govore roditeljima”, a naročito ne onima
koji se iskreno trude da opravdaju poverenje Onoga koji im je na čuvanje svoju
decu poverio. Hvala i vama, nerođeni, što ste u nekom trenutku odustali od ovog
sveta. U potpunosti vas razumem.
Hvala
vam, svi bivši, sadašnji i budući prijatelji moji, a naročito vama koji ste
stoički izdržali pored mene decenijama, dok sam jedva plutao nemirnim okeanom
života, između Scile i Haribde, tek s vremena na vreme uzvraćajući vam iskrenu
ljubav. Ali znajte, ni za sebe je nisam imao dovoljno. Ili sam bar tako mislio.
Sad ne mislim tako. Navalite, ima je za sve vas.
Hvala
vam, sve bivše, sadašnje i buduće devojke, partnerke, žene moje (ne
posedovanjem, nego međusobnim odnosom), što ste mi davale ljubav i kada vam je
uzvraćao nisam, jer nažalost toga nisam bio ni svestan. Ali i vama koje ste je primale
i kad mi ništa davale niste. Osim ne-ljubavi, ne-razumevanja. Hvala vam
naročito na tome, jer sam tako i ja mogao da vidim sebe, samo u nekim drugim relacijama
ne-ljubavi i ne-razumevanja. Posebno hvala tebi, Ana, koja mi daješ bez
očekivanja da ćeš isto ili nešto slično dobiti. I hvala ti kad od mene primaš a
da ni ne znaš da li ćeš ikad i išta moći da mi vratiš. Hvala ti.
Hvala
komšije nebrojene moje, koje ste svih ovih godina trpeli i trpite štošta što
dolazi od mene ka vama, i koji mi jeste ili niste na to ukazivali, u namerama
koje su vama bile važne. A hvala vam i kad ste (ne)spretno i ljupko odbijali da
se više zbližimo. Sada dobro znam da – ništa ne može pre nego što može.
Hvala
vam svi mali i veliki učitelji moji. A naročito veliki koji ste samo na prvi
pogled mali. Vi ste oduvek imali najlepše pouke za mene. One male, koje mnogo
znače.
Hvala i vama, učenici. Na iskrenosti kojom se otvarate preda mnom. Najmanje kada me hvalite, a najviše kada mi pružate šansu da kroz vaše uvide i sam rastem sa vama. Hvala vam na neprocenjivom poverenju, da sam baš ja taj čija će ruka biti dovoljna da preskočite svoj potok problema.
Hvala
vam, prosjaci svih boja i namera. Najpre vama koji ste isprosili od mene, jer
to nije uvek (bilo) lako, a naročito kada nemam ni za sebe. Potom i vama koji
ste hulili i psovali na mene kada vam nisam dao, jer nisam znao da će to toliko
da vas pogodi, makar i zbog toga što će da vas grde oni za koje ste premalo
skupili. Pa i da sam znao, možda vam opet ne bih dao. Zašto? Hvala vam što ste
mi dali priliku da biram.
Hvala
vam, vremenske (ne)prilike mile, što ste dolazile i bile baš kad je i trebalo,
da očvrsnem još više i tako prestanem da gunđam i na sunce, i na kiše, i na
gromove, i na tuče (grad)... Hvala naročito za ono kada ste me učile da su
očekivanja (od vremenskih prognoza) jalova, pa i autodestruktivna rabota, koja
se neretko završava(la) čak i besom na sebe, koji sam verovao u njih.
Hvala
i vama, dragi komarci, bubašvabe i golubovi (beo)gradski moji, koji ste mi dali
mnogo prilika da uzvraćam ljubav. Naročito vam hvala na iskorišćenim prilikama,
u kojima sam osvešćivao kako je lepo voleti one koji to najmanje očekuju, bez
očekivanja da će ti ljubav biti uzvraćena...
Hvala
do neba, i vama, bendžamine, sanseverijo, ljubičasta detelino, ljubičice,
hibiskuse, čuvarkućo, paprati, i druge snažne biljke moje, koje mi svih ovih
godina pokazujete kako (vam) je kvalitet ljubavi mnogo važniji od kvantiteta
minerala... I što mi dajete inspiraciju i snagu ne samo da tragam za još
kvalitetnijim izrazima ljubavi, nego i za još dubljim poimanjima životne
radosti...
Hvala
ti, o hrano svih gustina, vibracija i kvaliteta, koja si me hranila i hraniš,
ne samo moj organizam, koji ume da u tebi sve više uživa, nego i celo moje
biće, koje sada ponajviše ceni tvoje suptilne forme i vibracije, tako bitne za
lični razvoj.
Hvala
gde čuli, i gde ne čuli, posebno vama čitaoci ovog pisma radosti. Jer ste ga
pročitali a ne “u smeće bacili”. Mada ni za to nije kasno. A ja bih vas i te kako
razumeo, i na tome bio zahvalan. Hvala specijalno vama koji ćete ovo pismo
kritikovati, i te kritike mi javno uputiti.
Unapred se zahvaljujem onima koji
će biti strogi u kritici, što sebe nisu pronašli među onima kojima se
zahvaljujem...
Svestan koliko je ovakva forma zahvaljivanja ograničena,
nedovoljna. A i to koliko sam sam nedostatan da zadovoljim apetite svih vas koji na svoje “Hvala!" nestrpljivo čekate.
Hvala vam!
U to ime,
Živeli!
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com