Pages

UČITELJEVO NOVO ODELO: ILI, DA LI SMO U STANJU DA PREPOZNAMO SAMOOBMANU?




Teško je to reći (o) svom učitelju. Pa čak i kad ne uživa toliku ljubav ko onaj car iz Andersenove bajke, učenik se zamisli: kako mu reći a da ga ne povredim? Toliko toga mi je dao, od njega sam naučio/la puno toga što mi sada toliko znači... Ma bolje je da mu ne kažem, ionako će mu neko drugi reći. I tako ukrug. A učitelj se šetka okolo u svom novom odelu tj. go golcijat, na oduševljenje i podsmeh svih onih čije je sujete bilo kad, bilo čime, bilo kako – povredio.


Naravno da se Hans Kristijan Andersen neće naljutiti što sam, da bih objasnio važan fenomen u životima učenika, pozajmio njegovu sjajnu slavnu parabolu i promenivši je - stavio je u naslov. Pošto ovom slavnom piscu mnogo dugujem za odrastanje, ne bih da mu se zamerim, ni za toliko da se nervozno promeškolji na onom svetu, ako sam nešto krivo razumeo.

A razumeo sam, ili bar mislim da jesam, da ako car može da bude go, i da to ne vidi, zašto onda to ne bi mogao ni bilo ko drugi ko o sebi ima veeeeliko mišljenje. Carsko. 

Ali ni ovde najveći problem nije, baš kao ni u Andersenovoj bajci, to što On to ne vidi. Čudna mi čuda. Štošta mi ne vidimo na sebi. Pa tako i On. Ovde je jako čudno kad to ne vide, ne žele da vide, ili vide, a ne žele da mu kažu, njegovi učenici. Mada, ovde imamo i novu pojavu, koja čak i iskače iz okvira Andersenovog predstavljanja ovakvog fenomena.

Elem, imamo i određeni, doduše, mali broj onih koji, jasno i glasno, kažu, ma šta kažu, vrisnu da se oslobode: „Učitelj je go!“ Avaj. Dovoljno je da takve On proglasi slabovidim, ili da im zalepi neku svoju etiketu, pa da ostali učenici u sekundi opet „progledaju“ i horski zapevaju: „Naš u-či-telj i-ma no-vo o-de-lo“. I ništa više. 

Znam dobro da će to mnogi od vas protumačiti kao idolopoklonstvo, da će drugi konstatovati kako je reč o oportunizmu, a da će samo retki naći razumevanje za Njega, i za njegove učenike koji „vide“, i reći nešto poput: „Ako je njima lep i takav (dakle, go-golcijat),onda je to skroz u redu“. 

Kad mi je pre 8 godina moj prijatelj i verni saradnik saopštio da ne treba da objavljujem tekst o tom i tom guruu (a reč je bila o planetarno poznatom i priznatom indijskom misionaru, mirotvorcu i humanitarnom radniku), jer se širi priča da je toliko izmanipulisao svoje učenike, a naročito učenice, da čak i kad se pred njima pojavi go golcijat, oni (skoro svi) to ne (mogu, žele, neće da...) vide, i da se to pročulo na sve strane, odgovorio sam mu da bih ipak voleo da istražim celu priču i sa druge strane, a da je broj njegovih učenika među mojim poznanicima i prijateljima meni sasvim dovoljan da ga ipak predstavim, ne preuveličavajući njegov značaj.

Stvari danas stoje bitno drugačije. U prilog tvrdnji mog prijatelja.
Dosta učenika je napustilo Golog Učitelja. Zauvek.

Neki drugi, međutim, ostali su uz Njega, verujući da „nije go“. I da lažu svi oni koji tvrde da su ga ikada videli golog. Naročito one, koje su bile najglasnije.

A mi, učenici nekih drugih učitelja? Da li mi znamo da razdvojimo „učiteljevo novo odelo“ od gole kože? Ili, ako hoćete baš direktnije, da li smo u stanju da prepoznamo trenutak kad se naš dobri Uča pretvori npr. u Domanovićevog – Vođu. Ili u mitskog Narcisa, tako nekako.

Bilo bi, definitivno, najbolje da to pogledamo svojim unutrašnjim vidom, ako ga u međuvremenu nismo zatrpali toliko da ne možemo ni doći do tog nepogrešivog čula.

A ako i ne možemo, bez brige, postoje i načini da se svi ti opterećujući slojevi uklone. Potrebna je samo čvrsta odluka (bez emotivnog naboja) i jaka volja da se krene ka tom cilju.  
 
U to ime,

Živeli! 

Goran Kojic

1 komentar:

  1. Vladimir13/10/16

    Odličan tekst, svaka čast!

    OdgovoriIzbriši

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com