IMATE PUNO NEPRIJATELJA? VREME JE DA PROMENITE - ŠTA?

Značenje reči često može da nas prevari. Da li su nam neprijatelji svi oni koji nam ne prijaju? Taman posla! Jer, ako nam neko ne prija, ponekad je npr. dovoljna i sama promena načina na koji ga posmatramo. S druge strane, da li su nam prijatelji oni koji nam već neko vreme nimalo ne prijaju? No, nećemo sad o „prijateljima“. Idemo na „osvedočene neprijatelje“. Zasučite rukave, sledi akcija u cilju prestanka nepotrebnog gubljenja energije...

Neprijateljstva gajite odmalena? Dobro, recimo da toga i niste svesni, ali ako se samo malo bolje zadubite u svoja neprijateljstva, to uvek jeste nekakvo gajenje. Pa ste, barem dok ih je bilo manje, pomalo i uživali u svim tim ne baš tako retkim bitkama. Ko god vam je stao na nogu, preprečio put, suprotstavio se vašem cenjenom mišljenju, taj je odmah stavljen u fioku: NEPRIJATELJ! Nekima je, dabome, bila malo jedna, pa su u pravljenju fioka sa dosijeima neprijatelja bili još inventivniji, te su ih delili po kategorijama, vrstama... Bilo je tu i malih i velikih, i osvedočenih i tajnih, i tradicionalnih i novostečenih, i mrskih i simpatičnih, svakakvih...

Ali, u poslednje vreme vam taj lovački hobi baš i ne prija. Municije nemate dovoljno, a možda vam ni oružja nisu dovoljno visoke tehnologije da bi savladala brojčano sve nadmoćniju populaciju.

Šta činiti? Šta promeniti?

1. Oružje?

Stara zabluda da ćemo svoje neprijatelje uvek moći jače da udarimo, kaznimo, da im se osvetimo po savremenom principu „dva oka za jedno, ili - makar vilicu za jedan zub“, tražila je sve više i vremena i drugih resursa, kojih je, nažalost, sve češće bivalo nedovoljno. Pa su i samozavaravanja da smo ispali pobednik u bitkama gde smo na kraju ostajali krezubi, ili čak u nekakvom autoimunom vrzinom kolu, postajala sve češća. Ne, to nije rešenje.

2. Prebivalište, tj. mesto boravka?

„Pobeći negde, daleko, što dalje“, gde ćemo imati manje neprijatelja? Pa, to privremeno zaista i može biti nekakvo rešenje. Ali samo ako se u međuvremenu oslobodimo jake navike, možda i grozomorne zavisnosti - gajenja neprijateljstava. Slažem se da to može da bude adrenalinski magnetična aktivnost. Ali, onda smo – džaba bežali.

3. Instruktora (psihoterapeuta, lajf kouča, trenera za lični razvoj...)?

Da, ovo je nešto već inventivnije. Ali samo ako smo spremni da prihvatimo izazov istinskih promena, i da dozvolimo sebi da uživamo u njima. A naročito u onima koje će susrete sa „neprijateljima”, čarolijom ličnog razvoja, pretvoriti u susrete sa blagoslovima, što će reći prijatne susrete. Ovde je nesumnjivo nužna pobeda našeg pravog nad lažnim ja.

Šta mislite, da li je vaš ego spreman na to?

4. Dioptriju, tj. očnog lekara?

Naravno da je ovo stara (dobra) igra reči. Pomenuti očni lekar, a ne „lekar“, je u nama. Što će reći, potrebno je „samo“ da ga pronađemo. Time bismo promenili ugao posmatranja, tj. tačku oslonca, neophodnu za naš novi pogled na – „neprijatelje“.

5. Sebe?

Eh, pa da, reći ćete: otkrio sam vam (čuveni) značaj rupe na saksiji. Ali, to je tako samo na prvi pogled. Ovde mislim na promene koje nas vode ka optimalnom balansu. Jer, kada smo izbalansirani, „rupa na saksiji“ nam i ne treba da bismo procvetali. Izbalansirani, mi tačno znamo koliko nam čega treba, uključujući i – nivo bilo koje tečnosti.

Da li mislim da možete živeti bez neprijatelja? Ja u to duboko verujem. I za to živim.

U to ime,