Zašto je važno da
oprostimo nekome? Deluje nam kao da nam to uopšte nije neophodno ili da uopšte
ne treba da se zamaramo time, jer se osećamo sasvim ugodno u našoj zoni komfora…
S druge strane, možda bi moglo da
nam ide malo bolje u našim ljubavnim vezama,
odnosu sa roditeljima, decom, kolegama, da nam je i zdravlje bolje, poslovi da
nam krenu itd, zar ne?
Naš duševni prostor često je ispunjen nekim starim sadržajima (emocijama, uverenjima, doživljajima...) koji su ne samo prašnjavi i beskorisni, nego nas i blokiraju u raznim segmentima života. Kao kada nam je je orman prenatrpan garderobom ili stvarima, a mi bismo da kupimo nešto novo, a nismo oslobodili taj prostor i nema mesta. I šta onda možemo da uradimo?
Možemo da ostavimo sve kako jeste i da kupimo nove stvari, i sve natrpamo jedno na drugo, i nastavimo da se čudimo kako nam to ne izgleda baš lepo, ili…
А мožemo i da krenemo u akciju velikog spremanja – da uklonimo one stvari koje više ne koristimo i koje nam ničemu ne služe.
Isto to u prilici smo da
uradimo i sa našom dušom. Vrlo često se grčevito držimo nekih loših sećanja i
emocija u odnosu na neke osobe i situacije u kojima smo bili povređeni ili smo
doživeli neku neprijatnost.
A šta mi često radimo?
Umesto da to
prevaziđemo, sve gurnemo pod tepih i pravimo se kao da nas se to ne tiče. A
kada se toga setimo, onda sve oživimo iznova: i bol, i ljutnju, i neprijatnost.
Koja je dobrobit od
čuvanja ovakvih emocija ili sećanja? Da li je dobrobit ako te situacije ponovo
proživljavamo na isti način svaki put kada ih se setimo? To svakako nije
delotvorno za nas, niti je isceljujuće.
Zato je važno da taj
prostor oslobodimo, tj. da oprostimo tim osobama za ono što su nam priredili i
što je izazvalo bol i uvredilo nas.
A vi ćete reći: ali
kako da oprostim “takvu jednu stvar”?
Neopraštanje nas vodi
potpuno pogrešnim pravcem - u prošlost koju ne možemo da promenimo i na put
ispunjen bolom, ozlojeđenošću, ogorčenošću. Posledice toga mogu da budu ne samo
neugodne, već i vrlo dramatične, i to do te mere da se odražavaju na i naše
zdravlje.
Pre nekoliko godina prolazila sam kroz ličnu i porodičnu krizu, iz
koje sam bila rešena da izađem kao pobednik, odnosno da sve prevaziđem
isključivo na moj način, onako kako sam ja to zamislila. Ništa drugo nije
postojalo kao opcija. Ni po koju cenu, u tom trenutku, nisam bila spremna na
dezintegraciju moje porodice. Međutim, vreme je prolazilo, a pomaka nije bilo,
tako da je na kraju rezultat bio razočaravajući po mene – usledio je razvod,
baš ono što sam želela da izbegnem.
U meni su se rodile negativne emocije: osećala sam se
razočarano, ljuto, ogorčeno i tužno.
Nisam ni slutila da bi te emocije
mogle da budu plodno tlo za zdravstveni izazov, koji se u mom slučaju
manifestovao kao rak dojke. Upravo me to dovelo do osvešćenja da me negativne
emocije koje sam osećala mogu odvesti u pogrešnom pravcu i da je vreme da nešto
promenim. Zakoračila sam na put ličnog razvoja
i korak po korak sam došla do saznanja koje mi je najviše pomoglo, a to
je da je veoma važno da oprostim i oslobodim sebe tih emocija.
Opraštanjem ne
opravdavamo nečije postupke, nego oslobađamo sebe tereta loših emocija.
Opraštanje je dar nama
samima.
I nije nužno da određenoj osobi lično da saopštimo da joj opraštamo, koliko je bitno da to poravnanje napravimo unutar sebe.
Takođe, važno je da razumemo da je
onaj ko nam je naneo bol u tom trenutku radio
najbolje što je umeo i znao. Zvuči paradoksalno,
ali je tako. Postupci drugih su vezani za njihov život, uverenja i način na
koji su odrastali i živeli. Često je slučaj da je i njima neko naneo bol, da su
to naučili od svojih roditelja, okruženja itd. i da ne znaju za bolje i
drugačije.
Ako oprostimo, osetićemo
se olakšano, oslobođeno i čisto. Napravili smo prostor, osvežili ga, i sada
možemo da dopustimo nekim novim lepim stvarima da nam uđu u život.
To je kao kada izbacimo nepotrebne
stvari iz onog ormana koji smo pomenuli, i očistimo ga od prašine, te nam se odjednom
otvori prostor da u njega ubacimo neke nove i lepe stvari.
Opraštanjem otvaramo
prostor ljubavi. Neslućene su mogućnosti koje možemo da dostignemo. I - zašto
bismo čekali?
..........
Ana Čizmić
sertifikovani Heal Your Life-coach
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com