Pages

OPRAŠTANJE NIJE NIKAKVA IZDAJA SAMOGA SEBE. NAPROTIV, TO JE TRIJUMF NAŠE DUŠE.





Zašto je važno da oprostimo nekome? Deluje nam kao da nam to uopšte nije neophodno ili da uopšte ne treba da se zamaramo time, jer se osećamo sasvim ugodno u našoj zoni komfora… S druge strane, možda bi moglo da nam ide malo bolje u našim ljubavnim vezama, odnosu sa roditeljima, decom, kolegama, da nam je i zdravlje bolje, poslovi da nam krenu itd, zar ne?


Naš duševni prostor često je ispunjen nekim starim sadržajima (emocijama, uverenjima, doživljajima...) koji su ne samo prašnjavi i beskorisni, nego nas i blokiraju u raznim segmentima života. Kao kada nam je je orman prenatrpan garderobom ili stvarima, a mi bismo da kupimo nešto novo, a nismo oslobodili taj prostor i nema mesta. I šta onda možemo da uradimo? 

Možemo da ostavimo sve kako jeste i da kupimo nove stvari, i sve natrpamo jedno na drugo, i nastavimo da se čudimo kako nam to ne izgleda baš lepo, ili… 

А мožemo i da krenemo u akciju velikog spremanja – da uklonimo one stvari koje više ne koristimo i koje nam ničemu ne služe.

Isto to u prilici smo da uradimo i sa našom dušom. Vrlo često se grčevito držimo nekih loših sećanja i emocija u odnosu na neke osobe i situacije u kojima smo bili povređeni ili smo doživeli neku neprijatnost.

A šta mi često radimo?

Umesto da to prevaziđemo, sve gurnemo pod tepih i pravimo se kao da nas se to ne tiče. A kada se toga setimo, onda sve oživimo iznova: i bol, i ljutnju, i neprijatnost.

Koja je dobrobit od čuvanja ovakvih emocija ili sećanja? Da li je dobrobit ako te situacije ponovo proživljavamo na isti način svaki put kada ih se setimo? To svakako nije delotvorno za nas, niti je isceljujuće.

Zato je važno da taj prostor oslobodimo, tj. da oprostimo tim osobama za ono što su nam priredili i što je izazvalo bol i uvredilo nas.

A vi ćete reći: ali kako da oprostim “takvu jednu stvar”?

Neopraštanje nas vodi potpuno pogrešnim pravcem - u prošlost koju ne možemo da promenimo i na put ispunjen bolom, ozlojeđenošću, ogorčenošću. Posledice toga mogu da budu ne samo neugodne, već i vrlo dramatične, i to do te mere da se odražavaju na i naše zdravlje.

Pre nekoliko godina prolazila sam kroz ličnu i porodičnu krizu, iz koje sam bila rešena da izađem kao pobednik, odnosno da sve prevaziđem isključivo na moj način, onako kako sam ja to zamislila. Ništa drugo nije postojalo kao opcija. Ni po koju cenu, u tom trenutku, nisam bila spremna na dezintegraciju moje porodice. Međutim, vreme je prolazilo, a pomaka nije bilo, tako da je na kraju rezultat bio razočaravajući po mene – usledio je razvod, baš ono što sam želela da izbegnem. U meni su se rodile negativne emocije: osećala sam se razočarano, ljuto, ogorčeno i tužno.

Nisam ni slutila da bi te emocije mogle da budu plodno tlo za zdravstveni izazov, koji se u mom slučaju manifestovao kao rak dojke. Upravo me to dovelo do osvešćenja da me negativne emocije koje sam osećala mogu odvesti u pogrešnom pravcu i da je vreme da nešto promenim. Zakoračila sam na put ličnog razvoja  i korak po korak sam došla do saznanja koje mi je najviše pomoglo, a to je da je veoma važno da oprostim i oslobodim sebe tih emocija.

Opraštanjem ne opravdavamo nečije postupke, nego oslobađamo sebe tereta loših emocija.
Opraštanje je dar nama samima.

I nije nužno da određenoj osobi lično da saopštimo da joj opraštamo, koliko je bitno da to poravnanje napravimo unutar sebe.

Takođe, važno je da razumemo da je onaj ko nam je naneo bol u tom trenutku radio najbolje što je umeo i znao. Zvuči paradoksalno, ali je tako. Postupci drugih su vezani za njihov život, uverenja i način na koji su odrastali i živeli. Često je slučaj da je i njima neko naneo bol, da su to naučili od svojih roditelja, okruženja itd. i da ne znaju za bolje i drugačije.

Ako oprostimo, osetićemo se olakšano, oslobođeno i čisto. Napravili smo prostor, osvežili ga, i sada možemo da dopustimo nekim novim lepim stvarima da nam uđu u život.
To je kao kada izbacimo nepotrebne stvari iz onog ormana koji smo pomenuli, i očistimo ga od prašine, te nam se odjednom otvori prostor da u njega ubacimo neke nove i lepe stvari.

Opraštanjem otvaramo prostor ljubavi. Neslućene su mogućnosti koje možemo da dostignemo. I - zašto bismo čekali?

Ukoliko želite da učinite nešto konkretnije za sebe (link)...

..........


Ana Čizmić
sertifikovani Heal Your Life-coach

AnChi

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com