Ovaj tzv. zakon, valjda nam
je svima to jasno, nikada nije dobio ama baš nikakvu naučnu potvrdu. Ali je
zato svojom na prvi pogled duhovitom, a nesumnjivo zavodljivom prirodom, lako
pronašao svoju (lako)vernu publiku. Baš kao što i šibicari, bez obzira što je
njihov trik jeftin, uvek pronađu svoje žrtve. Jer je igra poprilično
zavodljiva. Edvardove namere sigurno nisu bile takve - šibicarske.
Kao i svaki posvećeni
inženjer, i on je hteo da na svoj, duhovit način kaže nešto u stilu: Triput
meri, jednom seci. Iliti - nikad dosta provera. I da da oduška sebi u
situacijama kad mu neki eksperiment ne uspe.
On svakako nije imao nameru
da se bavi ljudskom podsvešću. Nije to inženjerski teren. Teško je tamo bilo
šta izmeriti. Držao se on svoje profesije.
Baš kao što se ni Alfred
Nobel nije bavio vojnim idejama kad je osmišljavao dinamit. I nije odgovoran za
njegovu kasniju upotrebu u vojne, terorističke itsl. svrhe.
Pa ni Edvard Marfi nije
odgovoran što su ga parafrazirali uglavnom oni koji smisao vide u patnji. Oni
koji tvrde da će namazana kriška hleba uvek pasti na onu stranu na kojoj je
namaz. Ili oni koji su ubeđeni da toalet-papira nikad ne bude kad je najveća
frka. Ili pak oni koji kažu da će papir (dokument) koji tražimo uvek biti u
poslednjoj fascikli/kutiji... Ne čini li vam se da je apsolutna većina ljudi
upravo verujućih u okviru ove „religije“?!
Edvardov savremenik, irski
doktor teologije i filozofije Džozef Marfi (1898-1981), za teren je upravo
izabrao – podsvest. Njegov bestseler „Moć podsvesti“ prodat u milionima
primeraka širom sveta, ispričao je sasvim drugačiju priču. Koja u
pojednostavljenom tumačenju glasi: „Kakve su ti misli, takav ti je i život.“
I koja objašnjava i svesne i
nesvesne poruke tzv. zakona majora Edvarda, svojevrsnog osnivača moderne
baksuz-filozofije.
Probaću da vam opišem i
sopstvenu viziju fantazmagoričnog susreta ove dvojice znamenitih - marfista.
Nervozni Edvard Marfi puši
cigaretu za cigaretom, nastojeći da Džozefu Marfiju proda svoja inženjersko-filozofska
baksuz-uverenja. Smireni Džozef ga pažljivo sluša, i nudi mu odgovore sa
potpuno suprotnim predznakom, prihvatljive valjda samo onima koji veruju da se
život može uzeti u sopstvene ruke. Da se na sopstveni život može i te kako
uticati sopstvenim ličnim razvojem, uz pomoć čišćenja i treniranja sopstvenog
uma.
U to ime, živeli!
GoKo.
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com