Pages

O TZV. SEJAČIMA MRŽNJE, A ZAPRAVO NEVEŠTIM TRAGAOCIMA ZA LJUBAVLJU



Nisam sreo još nikoga na ovom svetu ko ne traga za ljubavlju. Kod većine nas to je veoma primetno. Ta patnja „ljubavna“. Na raspolaganju su nam brojna sredstva za njeno ispoljavanje. Pre svega - tuga. U svim oblicima. Sa suzama u očima, na obrazima, u potocima, maramicama koje se s njima druže, ali i bez. Jer „to nije muški“, jel da?!

Sa napuknutim ili slomljenim srcima, koja se prospu u SMS i čet-porukama, pismima, patetičnim pesmama... O svima njima je već toliko toga već rečeno, da malo šta može da se doda.

Najčešće nam se kao zajednički zaključak nudi, recimo: svi oni su nevoljeni. Sa dodatkom: nije im uzvraćena ljubav.

Da li je tako?

Ako stvari pogledamo iz drugog ugla, svi pobrojani simptomi bi možda pre mogli da ukažu na to da ni mi nismo baš u Ljubavi: ni sa samim sobom. A nekamoli prema drugima.

Ali, nije to ovde naša glavna tema. Nego su to tzv. sejači mržnje.

Kojih je oko nas takođe poprilično, zar ne?! I najradije bismo ne samo da se nimalo ne družimo s njima, nego i da ih zaobilazimo u širokom luku. I nisu to samo naše tašte i tastovi, svekrve i svekri, kobajagi partnerke i kobajagi partneri, a posebno oni bivši. Tu su i „iskompleksirane kolege“, „nedoj... komšinice“, „histerični trgovci“, „vozači manijaci“...

I svi oni šire mržnju. A mi? Ljubav prema njima?   

Ostavio bih ovde po strani mogućnost da niko od nas nije do kraja osetio potpuno bezuslovnu, univerzalnu Ljubav. Otkud bih ja to znao?! Znam da ja nisam. A vi?

Ali nisam jedini koji je čuo ili lično iskusio da je nekoj tzv. sejačici ili sejaču mržnje bilo dovoljno ukazati vrlo malo, ili hajde, tek nešto više pažnje, pa bi oni odjednom pokazali svoje drugo lice, ono koje je, gle, obasjano Svetlošću. Ili je isto lice koje je prekrivala tama, upravo pod dejstvom naše svetlosti odjednom zasijalo i dalo nam volje da ga bolje osmotrimo.

I uglavnom bismo tada shvatili kako mi tu osobu zapravo ni ne poznajemo dovoljno. I da smo (dugo) bili u okovima svakojakih predrasuda.

Pa bismo se poprilično čudili kako je bilo potrebno malo, jako malo Ljubavi za tu malu, ali tako bitnu transformaciju, kao još jedan dokaz Njene čudesne lekovitosti.

Još ako bismo uklonili razorno dejstvo našeg Ega i u svemu tome sebi pridali što manji značaj, videli bismo da su tzv. sejači mržnje najčešće tek nevešti tragaoci za Ljubavlju. Onom za kojom smo i mi, možda tek nešto uspešnije, do juče tragali ili, što je mnogo češće, još uvek tragamo. I tragaćemo.  

U to ime, živeli! 

GoKo.

Goran Kojic

Nema komentara:

Objavi komentar

Voleo bih da čujem i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com