Pričati kritički o postu nije nikakvo razbijanje tabua. Naročito ne danas. Jer, taj tabu ne samo da je odavno razbijen, nego je čak i (naučno) demistifikovan. Ali, hajde da još jednom pogledamo zajedno šta se sve pod postom danas misli i govori, a ponajviše – šta se, u to ime, radi.
Moja priča bi možda mogla da počne i u ranom detinjstvu, kada sam s jedne strane vaspitavan bezbožnički, a s druge da budem verujući, izabravši da budem rođen u porodici gde je bilo i jednoga i drugoga.
Ali bi se onda razvukla. Pa bih je ipak započeo ranih devedesetih, kada sam sve redovnije praktikovao razna dobrovoljna uzdržavanja, jer, znamo, u to vreme bilo je napretek i onih drugih, manje dobrovoljnih. Da ih se ne prisećamo previše, jelda?! Ona nemaju veze sa postom? O, da, imaju, i te kako. Ali to nije tema ovog puta.
Nekršten, a već gotovo na kraju treće decenije života, u okruženju sve prisutnije uloge crkve u našem društvu, i sam sam počeo da parcijalno praktikujem hrišćanske običaje. Znate već, ne jedi mesa i beli mrs, nego navali na (pohovanu, u dubokom ulju prženu) ribu... Tako to kreće, uglavnom. Pa te tu i tamo otruju nesavesni vlasnici&radnici fast-fudova. Pa prikupljaš informacije od upućenijih i iskusnijih, nikako od popa, pardon duhovnika, jer bi te on prorešetao pitanjima i potpitanjima, a to nije baš veselo kad se pomenu grehovi?!
Pa sam brzo saznavao štošta, što mi je pomoglo da veselo skapiram, kako je meni i mojim brojnim saučesnicima, postadžijskim dobrovoljcima-početnicima, vrhunaravni smisao posta bilo da se uverimo da nećemo umreti ako toliko i toliko vremena ne jedemo ovo ili ono, s obzirom na to da su uvaženi nutricionisti rekli to i to. Osim ako nas ne ubiju pomenuti vlasnici&radnici fast-fudova. I zaista, živ ti ja, niko od nas nije umro namrtvo, mada su u većini nas umrle razne predrasude, pa je to valjda i prvi važan uvid...
1. U postu umiru strahovi i predrasude!
Nešto sporije kapirao sam da post po crkvi i nije post ako se ne ispovediš, što će reći da mi dragi Bog neće verovati kad njemu ispričam koja su mi najveća iskušenja, nego da za taj čin treba da (pred Bogom) imam i verodostojnog svedoka, gorerečenog popa il duhovnika, bezbeli malo ili nimalo spremnog da ti progleda kroz prste. Ali šta će Njemu svedok (?), to mi nekako nije išlo u glavu, i to (Njegovo) nepoverenje u čin da Mu na uvce odrecitujem svoje postadžijske greškice, i da mu kažem da ću nadalje uložiti trud da ih više ne pravim? A ne da mu moje priče prenose gorepomenuti svedoci, koji će meni potom ponuditi proverene recepte za (večno) - okajavanje greha. Pa je to taj drugi uvid...
2. Post nam pruža i šansu da osvestimo: da li grešimo ili smo grešni?!
A tek kako su me nervirale kontradiktornosti, što sam u tzv. posnim kuvarima, knjigama koje su prodavali u crkvenim prodavnicama nalazio gomilu uljeza, tipa vegete (??? – i to baš tim imenom), i drugih pojačivača ukusa, kao da se radi o gurmanskim, a ne posnim receptima.
Pa nas evo opet u devedesetim, ali sredinom te slavne decenije. Još sam nekršten. I idem u susret koleginici koja ima vidan problem s gabaritima, pa je postila jer je mislila da će se sve završiti hepiendom, sa izgubljenim viškovima, a bez grižnje savesti. I nije se desilo ništa od toga, ali se „prosvetlila“ da će to odsad biti njen stalni način ishrane, a da je sa onim dosadašnjim „nije obrok ako nema mesa“ - završila. Jer, zaključila je, i posni obrok ti daje uslove za – gurmanluk!!! Eto nam još jednog uvida...
3. Post, pa čak i kad je „post“, jeste odlična prilika i da doživimo A-HA efekte!
Kao da je juče, ma šta juče, maločas, bilo kad je moja (krštena) partnerka razrogačila oči do na vrh glave posle moje nes(p)retne izjave da ću tokom posta apstinirati i od seksa. Bio sam tada „već“ kršten, pa verujem da sam zato tako dobro prošao, „samo“ sa salvom uvreda, koje bih objedinio u pristojnu opservaciju, da sam kao i svi novovernici sklon egzibicionizmu i bespotrebnom preterivanju svake vrste.
Naravno da danas znam mnogo više i bolje o tome šta je mentalna, duhovna i emotivna hrana. Pa se zato i ovde uzdržavam od teških misli, reči, osećanja. Tada to, nažalost, nisam znao, pa sam se i tad, baš kao i u fast-fudu, žestoko otrovao. Bio je to novi, žestoki, uvid.
4. Post nije post ako mislimo ili osećamo – toksično.
Tzv. naučni post, iliti gladovanje, što će reći potpuno uzdržavanje od fizičke hrane, u moj je život kao pojam ušao u novom milenijumu, kad sam – kršten, ali ne i mentalno uštrojen - počeo da istražujem sličnosti među praksama i obredima u različitim kulturama i religijama. I na svašta nabasao, ne bih da širim temu.
Da skratim, nisam pobornik ovog – naučnog – postadžijskog pristupa. Ne, nisam uopšte protiv gladovanja, te naučni post ne smatram problematičnim kad je reč o osvešćivanju koliko nam je zapravo fizičke hrane potrebno za osnovno funkcionisanje. On zapravo ima ogromnih prednosti u odnosu na ono što većina onih koji sebe smatraju pravovernim (pravoslavnim) postadžijama danas i ovde čini u pogledu fizičke ishrane. Manjkavost ovog pristupa u uzdržavanju ogleda se u njegovoj neholističkoj prirodi.
Pa je stigao i peti uvid...
5. Post je post, realno, samo ako je holistički (sveobuhvatan).
Ali to nipošto ne znači i rigorozan i grozan, pun patnje i samokažnjavanja. Naprotiv. To znači, pun ljubavi, razumevanja i oproštaja. Samodiscipline i doslednosti.
Pa, pokušajte da se setite nekoga u svom životu ko se, makar u posne dane, tim povodom, uzdržavao od svega navedenog...
• mlečnih proizvoda, te tzv. belih i crvenih mesa;
• pojačivača ukusa i mirisa;
• alkohola i drugih opijata;
• prejedanja;
• seksa...
I, pokušajte takođe da se setite ko je, usmeravajući svoj um i srce ka probranoj mentalnoj, duhovnoj i emotivnoj hrani, osvestio njen stvarni značaj za uravnotežen i srećan život...
Verujem, kad su u pitanju vaši bližnji i prijatelji, biće vam ovde dovoljna jedna ruka.
Ali, probajte da krenete od sebe. Postite - holistički. I videćete sve njegove nesumnjive prednosti.
Samo hrabro. Ne da nećete umreti (namrtvo). Nego će "samo" u vama poumirati brojni strahovi i predrasude.
U to ime,
Živeli!
GoKo
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com