Baš kao i drugi tzv. ljudi pčele, i ja volim da gledam u cvetove, cvasti i njihove plodove sočne (pogledati priču monaha Pajsija Svetogorca). Pa vam evo i otkrivam makar deo svoje pčelinje riznice – da svoje cvetove dragulje podelim sa vama.
Evo, dakle,
šta me, između ostalog, trenutno raduje:
To što i
dalje ima vazduha za svesno disanje, vode za kontrastno tuširanje i toplu s
limunom, svakolike i svekolike ukusne i zdravonosne hrane za telo, um i srce...
Što i dalje
ima ljubavi u ljudima, životinjama, biljkama, ili najbolje reći u svemu...
Što volim
sebe takvog kakav jesam, i što osim moje majke ima i drugih koji me takvog vole...
Što ptice
još uvek pevaju, gaču, guguču, što jaganjci bleje, jarići mekeću, a ribe
mrmore...
Što još uvek
ima dovoljno mesta gde se možemo sakriti od sveopšte buke...
Što i pored
sve postojeće buke uspevam da povremeno stignem do svog unutrašnjeg vodiča, mog
nepogrešivog i neprocenjivo dragocenog savetnika...
Što na ovom
svetu i dalje postoji bezbroj mesta gde bi svako od nas mogao da uživa u
njihovoj čaroliji...
Što uspevam
da i u svemu onom što mi se na prvi pogled učini da nije dobro, na kraju
ugledam Dobro...
Što dok ovo
pišem preko mog ekrana šeta jedan divni „smrdljivi martin“, koji baš kao i ja
veruje da postoji put do Svetla...
Što ste i vi, koji ste pročitali ceo ovaj tekst,
verujem, na putu Svetla...
Raduje me
naše Svetlo.
Neki su
ljudi pčele od rođenja, a drugi su to postali ličnim razvojem. Ova opcija
svakom je dostupna.
U to ime,
Živeli!
P.S: Za one
koje mrzi da traže priču monaha Pajsija, ljudi muve uglavnom vide smeće, đubre
i slično.
GoKo
Нема коментара:
Постави коментар
Voleo bih da pročitam i vaše cenjene komentare na ovu temu. Možete da ih podelite javno, u prostoru za komentare ispod teksta ili na email trener@umpasrce.com